Сви имамо живот под стресом и то може довести до тога да се боримо са менталном болешћу. Што сте срећнији и позитивнији, боље ће бити ваше ментално здравље.

Шта је ментално здравље?

Ментално здравље је ниво психичког благостања или одсуство менталне болести. То је директно повезано са нашим свакодневним активностима и физичким здрављем. Ментално здравље појединца помаже му/јој да одреди ниво стреса, повеже друге ствари и направи избор између различитих активности.

Кондиција за ментално здравље је неопходна за све нас да бисмо одржали добробит наших менталних стања. Који су главни фактори способности за ментално здравље?

Потребно нам је здраво и позитивно окружење које нам може помоћи да развијемо наше ментално здравље и да га одржимо јаким и здравим. То је оно што ми зовемо „Фитнесс за ментално здравље“.

Фактори фитнеса за ментално здравље

За одржавање здравог менталног здравља следећим факторима треба дати изузетну важност:

1. Начин живота. Животни стил данашњег света потпуно је кренуо погрешним путем јер је заиста штетан за ментално здравље особе. Начин живота је први фактор који утиче на ментално здравље сваког појединца. Данас водимо наркомански живот у којем немамо времена ни за себе ни за друге, што убија наше здравље и мозак, што резултира разним болестима и другим психичким проблемима. Здрав начин живота не само да води развоју менталног здравља, већ и помаже у позитивном и здравом животу.
2. Вежбе и ниво активности. Свакодневно вежбање и за ментално и за физичко здравље је благодат. Што више радите на одржавању свог тела, то више ваше тело ослобађа одређену количину антидепресива који ће вас држати насмејаним током целог дана. Вежбање у парку или на отвореном такође промовише ментално здравље и помаже вам да останете срећнији током целог дана. Што сте више активни, ваш мозак више ослобађа позитивности како би осигурао добро ментално здравље.
3. Дружење. Још један важан фактор за одржавање правилног менталног здравља је интеракција или дружење са људима и не држање вас у кавезу између електронике и вашег радног притиска. Ум захтева одмор, а дружење вам може пружити много позитивности и помоћи вам да синхронизујете свој свакодневни рад. Што се више дружите, више се осећате боље да дате све од себе у стварном свету. Ова активност не утиче само на ваше ментално здравље, већ и помаже у повећању вашег знања о свету и другим сродним аспектима.
4. Медитација. Још један користан и природан процес за лечење менталног здравља је редовна медитација. Медитација поред основних вежби подстиче прилив кисеоника у мозак и на тај начин доводи до бољег здравља; било физичко или психичко. Медитација такође освежава наше мисли и сматра се благодатима за унапређење људског здравља јер захтева активно учешће и ума и тела.
5. Здраво спавање. Према научним истраживачима, особа треба да спава најмање 7-8 сати сваког дана. Правилан сан помаже телу да регулише и елиминише све телесне токсине који су ушли у тело током дана. Чврст сан ноћу је најбољи лек за лечење свакодневног менталног умора.
6. Бити срећан. На крају, али не и најмање важно, „срећан ти“ је увек „здрав си“. Што сте срећнији и позитивнији, то сте више ментално спремни. Живот пацијента који болује од смртоносних болести као што су рак, астма није лак, али, ако је ментално јак, може чак и настојати да га на време излечи и води здрав живот. Здрава исхрана са правилним апетитом, добар начин живота са неколико вежби на редовној основи може вам пружити светлији, бољи живот без напетости.

Како фитнес помаже вашем мозгу?

Док су физичке предности фитнеса добро познате, његов позитиван утицај на мозак је подједнако изузетан. Укључивање у редовну физичку активност не само да јача мишиће и кости – оно такође подржава когнитивне функције, ментално благостање и опште здравље мозга. Ево како фитнес негује виталност вашег мозга:

1. Побољшан проток крви: Вежбање стимулише циркулацију крви, осигуравајући да се кисеоник и есенцијални хранљиви састојци испоручују у мозак. Овај повећани проток крви промовише здравље мозга подржавајући раст нових неурона и подстичући оптималну когнитивну функцију.
2. Појачање неуротрансмитера: Физичка активност покреће ослобађање неуротрансмитера, укључујући ендорфине, допамин и серотонин. Ове хемикалије доприносе повишеном расположењу, смањењу стреса и побољшаној менталној јасноћи.
3. Побољшано учење и памћење: Вежбање је повезано са побољшаним учењем и задржавањем памћења. Побољшава способност мозга да формира нове неуронске везе, олакшавајући апсорпцију и задржавање информација.
4. Неуропротективни ефекти: Показало се да редовна физичка активност има неуропротективне ефекте, штитећи мозак од опадања везаног за старење и смањује ризик од неуродегенеративних болести попут Алцхајмерове и Паркинсонове болести.
5. Смањење стреса: Вежбање је природно средство за ослобађање од стреса. Смањује нивое хормона стреса, као што је кортизол, и подстиче производњу ендорфина, који подстичу осећај опуштености и благостања.
6. Повећана пластичност мозга: Вежбање утиче на неуропластичност, способност мозга да се прилагоди и поново ожичи. Бављење физичком активношћу подстиче мозак да ствара нове неуронске путеве и прилагођава се променљивим околностима.
7. Повишено расположење: Вежба делује као појачивач расположења. Помаже у ублажавању симптома анксиозности и депресије повећавајући доступност неуротрансмитера који регулишу расположење као што је серотонин.
8. Отпорност на стрес: Редовно вежбање повећава вашу способност да се носите са стресом и да се опоравите од изазовних ситуација. Ова повећана отпорност се протеже и на физичке и на менталне стресоре.
9. Повећани фокус и пажња: Физичка активност побољшава когнитивне способности као што су фокус, пажња и решавање проблема. Подстиче мозак за бољу концентрацију и менталну јасноћу.
10. Смањен когнитивни пад: Физички активан током живота повезан је са смањеним ризиком од когнитивног пада како старите. Вежбање подржава здравље мозга и помаже у очувању когнитивних функција.
11. Побољшан квалитет сна: Редовно вежбање доприноси бољем квалитету сна, што је неопходно за когнитивне функције, консолидацију памћења и опште ментално благостање.
12. Регулација поремећаја расположења: Вежбање има регулаторни ефекат на поремећаје расположења као што су депресија и анксиозност. Може послужити као комплементарна стратегија заједно са другим модалитетима лечења.
13. Управљање стресом: Физичка активност пружа излаз за ослобађање од стреса, помажући у спречавању негативних ефеката хроничног стреса на здравље мозга.
14. Неурогенеза: Вежбање промовише раст нових неурона у мозгу, процес познат као неурогенеза. Ово подржава когнитивну флексибилност и прилагодљивост.
15. Когнитивна отпорност: Редовно вежбање гради когнитивну отпорност, омогућавајући мозгу да функционише оптимално чак и када је суочен са изазовима или променама у вези са годинама.

Укључивање редовне физичке активности у своју рутину није само поклон вашем телу - то је дубоко улагање у здравље вашег мозга. Док крећете на своје фитнес путовање, негујете само своје физичко благостање, већ и искориштавате изузетне предности које вежбање доноси вашим менталним способностима и свеукупној когнитивној способности.

Диетрицх Граббе

Стручњак за фитнес и здравље

Дитрих Грабе је широко признат као највећи немачки ауторитет у области фитнеса и здравља. Дитрихово дубоко знање обухвата науку о вежбању, исхрану и ментално здравље, позиционирајући га као траженог стручњака у овој области.

хттпс://ввв.хеалтхифитнесстрицк.цом/абоут-ус/