Фитнес и стрес. Како фитнес лечи стрес?

Доказано је да је физичка активност лек против стреса. Фитнес може значајно да ублажи стрес, побољша расположење и побољша благостање.

Шта је стрес?

Стрес је физички одговор тела на било какве захтеве или претње. То је природни феномен који покреће телесни одговор на борбу или бекство. Стрес ствара много хемијске неравнотеже у телу, што може бити од суштинског значаја у време суочавања са травестијом, али може створити пустош у нечијем телу ако се не стави под контролу.

Покреће се најмањим или највећим емоционалним потресима или физичким претњама, било да се ради о љубавној свађи или бекству за живот. У напуњеним животима ове ере у којима је особа прожета толико обавеза, суочавање са стресом постаје тежак задатак.

Како су фитнес и стрес међусобно повезани?

Кондиција и стрес су две паралелне стране за постизање физичког и менталног благостања. Ако неко жели да постигне физичку спремност, прво се треба побринути за менталну и емоционалну кондицију, јер она игра кључну улогу у постизању циља. С друге стране, познато је да фитнес побољшава ментално здравље!

Фитнес и стрес су међусобно повезани концепти на начин на који стрес може имати велики утицај на здравље особе и помоћу фитнес метода као што су јога и медитација, проблеми повезани са стресом као што су депресија, хипертензија итд.

Когнитивне вештине појединца као што су способност учења, пажња и концентрација такође ометају здравствене проблеме повезане са стресом. Али фитнес програми могу помоћи људима тако што смањују њихов умор и обезбеђују потребну енергију и снагу. Можда сте толико пута чули да када вежбамо наше тело ослобађа неке хемикалије у људском мозгу које се зову ендорфини. Ова хемикалија делује као природни аналгетици и побољшава функционисање тела подстичући правилан сан и исхрану, што заузврат смањује стрес. Ово такође може помоћи у контроли апетита и глади и довести до губитка тежине.

Фитнес методе или трикови за ослобађање од стреса

Постоје многе фитнес методе или трикови који такође делују као средство за ублажавање стреса, као што су:

  • Када појединци немају времена за одређене вежбе, вежбе дисања јоге могу се изводити и за столом које опуштају људски мозак и тело. Чак и одлазак у канцеларију пешице или пењање степеницама уместо лифтом неки су начини који помажу у јачању физичке и менталне кондиције.
  • Избегавање брзе хране и конзумирање више зеленог поврћа и пијење пуно воде имају велики позитиван утицај на наше тело.
  • Слушање музике или плес уз омиљени ритам је најбоља алтернатива за забаву заједно са фитнесом који такође подмлађује особу након дугог ужурбаног распореда.

Чак и научници наводе да особе које редовно вежбају имају мање шансе да добију здравствене проблеме. Уобичајене терапије које се користе за смањење нивоа стреса могу бити медитација, натуропатија, акупунктура итд.

Упркос толиком броју терапија, медитација је најбоља алтернатива јер уноси смиреност и стрпљење појединцима. Аеробне вежбе такође стимулишу менталне и физичке способности појединаца. Он подиже антидепресивне или анти-анксиозне акције које се спроводе у људском телу.

Како фитнес лечи стрес?

Ево како фитнес лечи стрес и пружа преко потребно олакшање:

  1. Ослобађање ендорфина: Физичка активност покреће ослобађање ендорфина, који се често назива хормонима „добар осећај“. Ове природне хемикалије у интеракцији са мозгом смањују перцепцију бола и стварају осећај еуфорије, ефикасно се супротстављајући стресу.
  2. Регулација хормона стреса: Вежбање помаже у регулисању хормона стреса у телу, укључујући кортизол. Док је кортизол неопходан за управљање одговорима на стрес, хронично повишење може допринети осећају анксиозности. Редовна вежба помаже у равнотежи нивоа кортизола, промовишући смиреније стање ума.
  3. Побољшање расположења: Физичка активност подстиче ослобађање неуротрансмитера попут серотонина и допамина, који су уско повезани са регулацијом расположења. Повећани нивои ових неуротрансмитера резултирају побољшаним расположењем, смањеном анксиозношћу и осећајем благостања.
  4. Ометање и фокус: Укључивање у тренинг пружа здраву дистракцију од стресора. Током вежбања, ваш фокус се помера на покрете, дисање и телесне сензације, тренутно одвраћајући ваш ум од брига.
  5. Смањење мишићне напетости: Стрес се често манифестује као напетост мишића и чворови. Физичка активност, посебно вежбе истезања и опуштања, могу помоћи у ослобађању мишићне напетости, доприносећи физичком и менталном опуштању.
  6. Повећан проток кисеоника: Вежбање повећава циркулацију крви, испоручујући кисеоник и хранљиве материје у мозак и тело. Овај побољшани проток кисеоника подржава когнитивне функције, смањује ментални умор и промовише менталну јасноћу.
  7. Неурогенеза и здравље мозга: Редовна физичка активност је повезана са неурогенезом, растом нових неурона у мозгу. Овај процес је повезан са побољшаном когнитивном функцијом, отпорношћу на стрес и емоционалним благостањем.
  8. Свесност и медитација: Активности попут јоге и таи чија, често укључене у фитнес рутине, укључују технике пажње и медитације. Ове праксе промовишу опуштање, самосвест и смањење стреса.
  9. Побољшан квалитет сна: Редовно вежбање доприноси бољем квалитету сна. Квалитетан сан је неопходан за управљање стресом, јер подмлађује тело и ум, побољшавајући способност да се носи са свакодневним изазовима.
  10. Друштвена интеракција: Учешће у групним часовима фитнеса или вежбање са пријатељима подстиче друштвену интеракцију. Познато је да социјална подршка смањује ниво стреса и побољшава опште ментално здравље.
  11. Оснаживање и самопоуздање: Постизање фитнес циљева може повећати самопоштовање и самопоуздање, оснажујући вас да се суочите са стресорима са отпорнијим ставом.
  12. Веза ума и тела: Фитнес активности подстичу снажну везу ума и тела. Усклађеност са сензацијама и покретима вашег тела промовише свесност и смањује размишљање о стресорима.
  13. Време за бригу о себи: Одвајање времена за вежбање је чин бриге о себи. Давање приоритета свом благостању бављењем физичком активношћу шаље позитивну поруку себи, подсећајући вас на вашу вредност и важност.

Укључивање редовног фитнеса у вашу рутину може бити ефикасан и природан начин управљања стресом. Било да се ради о брзој шетњи, сесији јоге, часу плеса или вежбању у теретани, проналажење активности у којима уживате може вам пружити моћан алат за смањење стреса и побољшање вашег укупног менталног и емоционалног благостања.

Може ли вежба изазвати стрес?

Да, вежбање може изазвати стрес у неким ситуацијама, али важно је разликовати позитиван стрес (еустрес) и негативан стрес (дистрес) када се говори о стресу који се односи на вежбање.

  1. Позитиван стрес (Еустресс): Еустресс се односи на позитиван облик стреса који настаје током изазовних или интензивних физичких активности. Ова врста стреса је заправо корисна за тело и може довести до различитих физиолошких и психолошких користи. Еустресс се јавља када се гурнете ван своје зоне удобности током тренинга, што доводи до прилагођавања као што су повећана снага, издржљивост и укупна кондиција. Овај стрес је обично краткотрајан и резултира позитивним исходима.
  2. Негативан стрес (невоља): Узнемиреност се јавља када вежбање постане неодољиво, претерано захтевно или омета ваше опште благостање. Ово се може догодити из неколико разлога:
    • претренираност: Учествовање у прекомерним или интензивним вежбама без адекватног одмора и опоравка може довести до физичког и емоционалног сагоревања.
    • повреда: Патња од повреде у вези са вежбањем може изазвати стрес због бола, ограничења у кретању и фрустрације због немогућности да учествујете у редовним активностима.
    • Временских ограничења: Осећај притиска да се вежбе уклопе у ужурбани распоред може довести до стреса, посебно ако жонглираш са вишеструким обавезама.
    • Слика тела и друштвени притисак: Поређење себе са другима или осећај притиска да постигнете одређени тип тела може довести до емоционалног стреса и негативне перцепције себе.
    • Перформанце анкиети: Спортисти и појединци који се такмиче у спорту или догађајима могу доживети стрес у вези са очекивањима у перформансама.
    • Нереални циљеви: Постављање нереалних циљева фитнеса може довести до стреса и разочарања ако се не остваре у одређеном временском оквиру.

Пронађите баланс

Важно је пронаћи равнотежу између интензитета вежбања, учесталости и опоравка како бисте спречили појаву негативног стреса. Ево неколико стратегија за управљање стресом повезаним са вежбањем:

  • Слушајте своје тело: Обратите пажњу на знаке физичког и емоционалног напора. Ако се осећате уморно, раздражљиво или осећате бол, можда је време да прилагодите своју рутину вежбања.
  • Дајте приоритет опоравку: Адекватан одмор и опоравак су неопходни за спречавање претренираности и сагоревања. Уверите се да остављате свом телу време да се опорави између интензивних тренинга.
  • Поставите реалне циљеве: Поставите оствариве циљеве у вези са фитнесом који су у складу са вашим тренутним способностима и животним стилом. Постепени напредак је одрживији и мање стресан од постављања екстремних циљева.
  • Диверзификујте своје активности: Укључите различите активности у којима уживате да бисте смањили ризик од повреда и преоптерећења.
  • Пажљив приступ: Вежбајте пажњу током тренинга да бисте се фокусирали на садашњи тренутак и смањили анксиозност у вези са перформансама.
  • Потражите стручно упутство: Ако нисте сигурни у своју рутину вежбања или се осећате преоптерећено, размислите о консултацији са фитнес професионалцем или здравственим радником који вам може пружити персонализоване смернице.

Запамтите да вежба треба да побољша ваше опште благостање, а сваки стрес повезан са њом треба да се контролише како бисте осигурали позитивно и пријатно искуство.

Завршне речи

Може се рећи да фитнес и стрес делују као два пола земље која не могу постојати заједно. Особа која је здрава и способна неће имати никаквих здравствених проблема повезаних са стресом чак ни у најгорим ситуацијама. Тело без стреса и у форми увек има издржљивост и снагу да се суочи са свиме.

Диетрицх Граббе

Стручњак за фитнес и здравље

Дитрих Грабе је широко признат као највећи немачки ауторитет у области фитнеса и здравља. Дитрихово дубоко знање обухвата науку о вежбању, исхрану и ментално здравље, позиционирајући га као траженог стручњака у овој области.

Коментари су затворени