Анксиозност је осећај који настаје изненадним поремећајима у несметаном животу. Импулзивни одговори анксиозности се виде као повећање крвног притиска, дрхтање руку/ног, дрхтавица у телу, знојење итд. Понекад чак доводе до горих ситуација као што су срчани удари или депресија. То се обично дешава са онима који су ментално неспособни. Дакле, фитнес и анксиозност су међусобно повезани, али на инверзан начин.

Човек не може да предвиди сваку ситуацију и да контролише све аспекте свог живота. Али они дефинитивно могу да прате своју реакцију на то. Они дефинитивно могу да реагују на то на плодан начин и да буду спремни да се суоче са свим недаћама. Ово се може постићи менталном стабилношћу и кондицијом. Човек може да превазиђе сваку несрећу ако има менталну способност да се носи са анксиозношћу снагом и мирним умом без бриге.

Да ли су фитнес и анксиозност међусобно повезани?

Кондиција и анксиозност су две стране медаље јер када нам је једна видљива, друга постаје невидљива. Оба су против утицаја једни других на тело. Дакле, можемо смањити ниво анксиозности без употребе антидепресива.

Природне фитнес методе попут акупунктуре, јоге, медитације, итд. су боље технике за дуго трчање. Постоји снажна повезаност између нашег физичког и менталног здравља што даје сјајну идеју за излечење менталне болести физичким активностима као што су вежбе дисања или смеха, аеробик, плес итд.

Како се може контролисати ниво анксиозности?

Правилна исхрана је саставни део само фитнеса и ограничавање уноса кофеина на једну шољицу дневно и пијење пуно воде уместо тога има добар и позитиван утицај на нечије здравље. Провођење времена у природи и удисање свежег ваздуха даје позитивне вибрације.

Штавише, излазак са пријатељима или члановима породице на шетњу или трчање представља највеће задовољство, али и ослобађање од стреса. Седење под сунцем, посебно зими, обезбеђује витамин Д и смиреност тела и духа.

Жене чешће имају проблема са анксиозношћу него мушкарци. И знамо да они имају одговорност за своју породицу и дом. Стога постаје неопходно да се укључе у активности фитнес тренинга.

Чак и играње са децом, плес на поду у слободно време могу бити одлична опција за њих да се држе даље од менталних болести. Даме се обично уморе и досађују код куће ако се не вежу за неку забавну активност. Дакле, у то време фитнес програми изгледају као најбоља алтернатива да доведу своје тело у форму, као и да одрже менталну форму.

Како вежбање може помоћи у ублажавању анксиозности

Да, фитнес може бити моћно средство у управљању и смањењу анксиозности. Показало се да редовно бављење физичком активношћу има позитивне ефекте на ментално здравље, укључујући ублажавање анксиозности.

Ево како фитнес може да допринесе ублажавању анксиозности:

1. Неурохемијски баланс: Вежбање покреће ослобађање неуротрансмитера попут ендорфина, серотонина и допамина, који играју улогу у регулацији расположења. Ове хемикалије доприносе осећању среће, опуштања и општег благостања, помажући у сузбијању симптома анксиозности.
2. Смањење стреса: Физичка активност смањује нивое хормона стреса као што су кортизол и адреналин. Ублажавањем ових хормона, вежбање помаже у управљању одговором тела на стрес и подстиче осећај смирености.
3. Ометање и фокус: Учешће у вежбању помера ваш фокус са анксиозних мисли. Концентрисање на покрете, дисање и физичке сензације током вежбања може прекинути циклус бриге и размишљања.
4. Повећана повезаност ума и тела: Фитнес активности подстичу снажну везу ума и тела, промовишући свесност и уземљење у садашњем тренутку. Ова свесност може помоћи у смањењу анксиозности преусмеравањем ваше пажње са будућих брига.
5. Побољшан квалитет сна: Редовна вежба може побољшати квалитет и трајање сна. Квалитетан сан је од суштинског значаја за управљање анксиозношћу, јер недостатак сна може погоршати осећај нелагодности и напетости.
6. Друштвена интеракција: Учешће у групним часовима фитнеса или вежбање са пријатељима пружа могућности за друштвену интеракцију и подршку. Друштвени ангажман може да се супротстави осећању изолације често повезаном са анксиозношћу.
7. Самоефикасност и самопоуздање: Постизање фитнес циљева подиже самопоуздање и самопоуздање. Осећај достигнућа који се добија од завршетка тренинга или достизања прекретница може се превести у већу самоувереност у другим областима живота.
8. Смањење мишићне напетости: Физичка активност помаже у ослобађању напетости у мишићима, што је често физичка манифестација анксиозности. Опуштање постигнуто вежбањем може имати позитиван утицај на ментално благостање.
9. Стратегије за суочавање са анксиозношћу: Бављење фитнесом служи као здрав механизам за суочавање са анксиозношћу. Пружа алтернативни начин за каналисање нервне енергије и стреса, смањујући склоност ка нездравим навикама суочавања.
10. Регулација дисања: Многе фитнес активности, као што су јога и медитација, наглашавају технике контролисаног дисања. Вежбање регулисаног дисања током вежбања може се применити у временима појачане анксиозности да изазове осећај смирености.
11. Неуропластичност и когнитивне предности: Вежбање је повезано са неуропластиком, способношћу мозга да се прилагоди и поново ожичи. Редовна физичка активност може довести до позитивних промена у структури и функцији мозга, доприносећи когнитивној отпорности на анксиозност.
12. Лично оснаживање: Доследно учешће у фитнес рутинама подстиче осећај контроле над сопственим физичким и менталним благостањем. Ово оснаживање може да се супротстави осећању беспомоћности често повезаном са анксиозношћу.

Иако фитнес може бити вредна стратегија за управљање анксиозношћу, важно је препознати да то можда није самостално решење за све. Ако доживљавате тешку или упорну анксиозност, размислите о тражењу подршке од стручњака за ментално здравље који вам могу пружити персонализоване смернице и интервенције прилагођене вашим потребама.

Које су вежбе најбоље за анксиозност?

Укључивање у одређене врсте вежби може бити посебно корисно за ублажавање анксиозности. Иако било који облик физичке активности може имати позитивне ефекте на ментално здравље, одређене вежбе су посебно ефикасне у смањењу нивоа анксиозности. Ево неколико врста вежби за које се зна да су од помоћи:

1. Аеробне вежбе: Аеробне или кардиоваскуларне вежбе су познате по својим ефектима на подизање расположења. Активности попут брзог ходања, џогирања, вожње бицикла, пливања и плеса повећавају број откуцаја срца, подстичући ослобађање ендорфина и смањујући хормоне стреса.
2. јога: Јога комбинује физичке положаје, контролисано дисање и свесност. Његова смирујућа природа чини га одличним избором за смањење анксиозности. Јога подстиче опуштање, повећава свест о телу и помаже у управљању везом ума и тела.
3. Таи Чи: Слично јоги, таи цхи је вежба ума и тела која укључује споре, течне покрете и дубоко дисање. Промовише опуштање, равнотежу и ментални фокус, чинећи га ефикасним за смањење анксиозности.
4. пилатес: Пилатес се фокусира на снагу језгра, флексибилност и контролисане покрете. Промовише свест о телу, држање и пажљиво дисање, што све доприноси смањењу анксиозности и стреса.
5. Интервални тренинг високог интензитета (ХИИТ): ХИИТ укључује смењивање кратких налета интензивне вежбе и периода одмора. Није само ефикасан за побољшање физичке кондиције, већ и за подизање расположења и смањење анксиозности.
6. Пажљиво ходање: Шетња природом или мирном окружењу док практикујете пажњу може бити невероватно умирујућа. Обратите пажњу на призоре, звукове и сензације око себе, омогућавајући вашем уму да се фокусира на садашњи тренутак.
7. Групни часови фитнеса: Учешће у групним часовима фитнеса може да обезбеди социјалну интеракцију и осећај заједнице, што може помоћи у ублажавању осећаја изолације често повезаног са анксиозношћу.
8. Пливање: Пливање нуди и кардиоваскуларне предности и умирујући ефекат због ритмичке природе удараца и умирујућих својстава воде.
9. Плес: Плес комбинује физичко кретање са ритмом и музиком, промовишући самоизражавање и позитивне емоције. То може бити забаван и ефикасан начин за смањење анксиозности.
10. планинарење: Бити окружен природом и бавити се умереном физичком активношћу кроз пешачење може да подстакне опуштање и да разбистри ум.
11. Истезање и дубоко дисање: Нежно истезање у комбинацији са вежбама дубоког дисања може помоћи да се ослободи напетост мишића и активира релаксациони одговор тела.
12. Медитација свесности: Иако није традиционална вежба, медитација свесности укључује фокусирано дисање и присуство у овом тренутку. Редовна пракса може помоћи у управљању анксиозношћу и побољшању општег благостања.

Важна разматрања

• Изаберите вежбе у којима уживате да бисте обезбедили доследност.
• Почните полако и постепено повећавајте интензитет како бисте спречили пренапрезање.
• Консултујте се са здравственим радником пре него што започнете нову рутину вежбања, посебно ако имате било какво здравствено стање.

Запамтите да је проналажење праве рутине вежбања за анксиозност лично путовање. Експериментишите са различитим активностима да бисте открили шта вам највише одговара. Доследност је кључна, а укључивање ових вежби у вашу рутину може довести до значајних побољшања вашег менталног благостања током времена.

Ако анксиозност озбиљно утиче на ваш свакодневни живот, размислите о тражењу савета од стручњака за ментално здравље поред интеграције вежбе у своје стратегије суочавања.

Закључак

Да бисте добили дуготрајне ефекте, потребно је увести било коју врсту физичке активности у њихов дневни распоред. Физичка активност производи ендорфине који нам дају осећај еуфорије након тренинга. Стрпљење је особина која се може постићи програмима физичке или менталне кондиције.

Остали атрибути као што су спокојство и сталожено понашање неопходни су за друштвене односе. Неколико истраживања је закључило да онај ко је у форми остаје љубазан и никада се не упушта у било какве спорове.

Диетрицх Граббе

Стручњак за фитнес и здравље

Дитрих Грабе је широко признат као највећи немачки ауторитет у области фитнеса и здравља. Дитрихово дубоко знање обухвата науку о вежбању, исхрану и ментално здравље, позиционирајући га као траженог стручњака у овој области.

хттпс://ввв.хеалтхифитнесстрицк.цом/абоут-ус/